ZAJEDNIČKA IMOVINA SUPRUŽNIKA

Zajednička imovina supružnika, odnosno bračna tekovina se neizostavno postavlja kao pitanje nakon okončanja braka.

Ona predstavlja imovinu koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života, odnosno – skup prava i obaveza supružnika.

Tu spadaju svi ostvareni prihodi po bilo kom osnovu (npr. davanja u zakup nepokretnosti i sl.) pokretne i nepokretne stvari koje su stečene za vreme trajanja braka i sl.

.
.
Treba imati u vidu da pored aktive (prava), postoji i pasiva (obaveze) supružnika a što sud uzima u obzir prilikom podele imovine stečene u braku (npr. kreditno zaduženje).

Imovina bračnih drugova može biti i zasebna imovina svakog od njih, a pod tim se podrazumeva imovina koju je bračni drug stekao pre stupanja u brak (npr. stan, automobil i sl.), kao i imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka, nasleđem ili poklonom , kao i prihodi od igara na sreću ako dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu.

Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom.

 

Ova imovina ne potpada pod režim zajedničke imovine i svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom.

Zakon ostavlja mogućnost supružnicima da bračnim ugovorom drugačije urede svoje imovinske odnose. (tzv. predbračni ugovor) Navedeni ugovor mora biti zaključen u pisanom obliku i mora biti overen pred sudijom.

Pojam “rad supružnika” u sticanju imovine treba široko tumačiti, i on obuhvata, ne samo rad kojim se ostvaruje neka ekonomska vrednost, već zakon valorizuje i rad u vezi čuvanja i vaspitanja dece, brige o domaćinstvu, pomoć suprugu koji je zaposlen, staranje o imovini, kao i održavanje i povećanje zajedničke imovine.

Imovinom stečenom u braku nijedan supružnik ne može slobodno raspolagati, bez saglanosti drugog supružnika. U slučaju takvog raspolaganja nekim teretnim ili dobročinim pravnim poslom, (prodaja, poklon, zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju sa trećim licem, testamentalnog raspolaganja i sl.), takav pravni posao je ništav.

Ništavost takvog pravnog posla drugi supružnik može utvrdjivati u parnici, pri čemu se pravo na isticanje ništavosti ne gasi, odnosno ne zastareva.

S tim u vezi, treba posebno naglasiti, da ukoliko neki od bivših supružnika, nakon okončanja braka, prodaje neku nepokretnost, dužan je da podnese dokaz da ista nepokretnost nije predmet potraživanja po osnovu bračne tekovine (npr. da se ne vodi sudski spor, da je okončan sudski spor, izjava bivšeg supružnika da je saglasan sa prodajom i sl.).

.
.
Gornja okolnost je od velikog značaj za buduće kupce nepokretnosti koji, pre zaključenja ugovora o kupoprodaji, moraju da zahtevaju da im se preda navedeni d

Zakonodavac je stao na stanovište das u udeli supružnika u sticanju zajedničke imovine jednaki, a suprotno se može dokazivati (oboriva pravna pretpostavlka).

Potraživanje po osnovu prava na bračnu tekovinu ne zastareva , ukoliko je potraživanje usmereno na neku stvar ili nepokretnost (npr. utvrđivanje udela od ½ na nepokretnosti ili pokretnoj stvari). To je tzv. stvarnoprvni zahtev.

Ukoliko je potraživanje po odnovu sticanja u braku obligaciono pravne prirode (npr. potraživanje u novcu protivvrednosti udela u stvari), isto zastareva u rokovima predviđenim ZOO (obligacionopravni zahtev).

Ugovore kojima se raspolagalo imovinom koja predstavlja bračnu tekovinu, mogu poništavati i naslednici umrlog supružnika.